ŽIVOT RADI ŽIVOTA

02.16.2020

Danas je 53 dana kako  si umro ( napisala sam prvo  NEMA a onda si me potsetio tvoje devize SAMO PRAVI TERMINI.  NE MOŽEŠ ZA GOVNO REĆI TORTA. ). Tako si me zajebo  da bih te ubila da mogu. Ne što si ostavio mene, ja uvek imam rešenje i znaš moju devizu SMRT NIJE  NAJGORA STVAR NA SVETU , ali što si ostavio njih. Njih  8 pasa i 8 mačaka  koje  su uplašene i kojima NEDOSTAJEŠ uprkos  svim mojim  nastojanjima da  te nadoknadim. Ali ti si NENADOKNADIV. .

Crni je umro par sati posle tebe. Mislim da je znao još 8. septembra 2019.  kada si verovao da je povreda ligamenta, a svi lekari kažu da je bio infarkt, da nećeš poživeti. Zato se nije odvajao od tebe. Zato je spavao na tebi, valjda da zadrži toplotu tvog tela  i miris.

I on je našao rešenje za sebe. A mi…mislim da ga nemamo  😦  . Ali da počnem redom .

KOKO je udomljena  kod Vesne Cvetković ,

zajedno sa Ćirom

i uživaju. Ona je divna osoba koja ih voli i imaju odlične uslove  za život. Koko  ima dvorište i nema povodnik osim kada je vodi u šetnju. Šetnja joj nije  ni potrebna . Dvorište je dovpljno veliko i ogradjeno da je bezbedna i da može da bude glavna lajačica  na sve što prodje.  Njihova bezbrižnost  i sigurnost mi daje  snagu da se borim sa svim  ostalim  nedaćama.

DOROTI je u velikom problemu bila. Postala je agresivna i napadala je sve osim ljudi.  Morala sam da je dam u pansion  jer  je u stan nisam mogla da dovedem . Ne mogu da je izvodim . Invalid na štakama kao ja  nije baš  SPOSOBAN ŠETAČ ( znam da bi ti rekao  NE SERI TI ĆEŠ NAĆI REŠENJE ali rešenje je bilo samo pansion). Bila je izuzetno nesrećna, držali su je s korpom po ceo dan. Bila je  izdvojena u poseban boks….Bilo je strašno.  I onda sam je odvela kod Mace Marjane.  Bile su obe srećne. Bile su zajedno nedelju dana.  Ali Maca  je u lošem zdravstvenom stanju  i  morala sam da je vratim u pansion.  Plakala je Maca.  Doroti nije htela od nje da se odvoji. Doroti je bila presrećna kada sam je stavila u auto . Kada je videla  gde je vraćam  plakala je ona RIDALA SAM JA.  Nismo mogle da se odvojimo  više minuta. Zagrlila me  i nije dala da je odvoje. Kad tad nisam umrla  mora da ću imati  dug život. Posle  dve nedelje sam joj našla privatni smeštaj  i tamo je sa Lilom.  Nije ono što je navikla  ali  nije nesrećna.

Sada znaš gde je i Lila.  I ona je teško podnela  pansion. Bila je uplašena i  nije se odvajala od Ole. Javilo se par  ljudi za informacije o njima ….ali samo to.  Niko nije pokazao želju da ih udomi. A pravo da ti kažem  nisam ni spremna da ih dam bilo kome. Mislim da nisam spremna  da ih  dam ikada.  Zanosim se mišlju da nadjem kuću s dvorištem  i da ih povučem sa mnom.  Reći ćeš GLUPOST. Ali to  je jedino  ispravno.  Znam da su one poslušne i znam da bi funkcionisali  svi , možda malo teže  za mene, ali  DIVNO , moraš da se složiš, za njih.  ONI SU JEDINI RAZLOG ŠTO  ŽIVIM.

LILA je  bila u pansionu u boksu sa Olicom.  Ali to joj ništa nije  olakšalo stanje. Bila je konstantno pod stresom. Strah je uništavao.

Ovo je bio njen stav sve vreme u pansionu. Sve ti govori. Sada  u kućnom smeštaju  je nešto drugo. Vido si na fotki sa Doroti. A vidi se i na fotki iz šetnje

Rep se ne vidi najbolje, ali  ona ga ne spušta i konstantno maše.  To saznanje mi dodje kao melem na dušu.  Da ne veruješ  kako  životinje znaju da ti saopšte svoje stanje.  Kada sam ih prebacivala iz pansiona u kućni  odnela sam im omiljeni keks.  Ništa im nije značio dok nisu završile grljenje i lizanje sa mnom.  Lizale su auto. Njihov auto.  Verovatno su mislile AH SVE JE PROŠLO VRAĆAMO SE STAROM ŽIVOTU.  Ne posećujem ih osim kada moram. Moji dolasci  su stresni za njih. A njima treba snaga . Ne znamo šta  nas čeka u životu ,a ni one.

OLA je najteže podnela pansio. Nije jela 3 dana. Posle je počela ali vrlo slabo. Smršala je dosta. Sva je pogubljena. Sada je  u privatnom smeštaju kod  Marije koja je uzela još početkom januara Djulu i Maru. One su bile na ivici  smrti  koliko su bile  traumirane. Vidiš Maru

To nije  Marče Krparče :(. I Djula nije bila bolja.

Prelaskom kod Marije imaju dvorište i spavanje u krevetu s  njenom decom i njenim članovima porodice ( poznata ti situacija)

Jeste to privremeno ali  ovo je ipak sreća.

Sada je i Ola s njima i čujem da su opuštene i srećne. Prvoga dana nije htela da jede, ali već  od sutradan je sve u najboljem redu. Kaže mi Marija da  je presedela pola dana uz ogradu gledajući u parkig gde sam bila kolima 😦 .  To njihovo poverenje u tebe da ih voliš koliko i oni tebe  UBIJA.  I teško  se podnosi pri sa znanju da činiš NAJBOLJE ŠTO MOŽEŠ  i ako to nije ono  što oni očekuju.

04.14.2020

Mislim da je tačno mesec dana kako nisam ni nos promolila kroz vrata stana. Čuvam se. Imam više od 65+ a imam  i njih  deset….Da oni su  sa mnom.

Ćumur je dosta nervozan. Da li je to posledica tvog odsustva, čuj odsustva  koja idiotska formulacija za smrt,  njegovog slabog vida  ili nemogućnosti da malo cunja slobodno kao što je navikao za ovih 12 godina ne znam.  Prati me u stopu, slabo jede, granule skoro i ne pipa, ali kada ih prisilim  ne dajući drugo,on pojede koji komad. Očistio je kamenac što me obradovalo. Plašila sam  se da ga vodim kod veterinara…Znaš ti njega, mala prznica, nesigurna zbog svoje veličine.

Njoj ne smeta ništa. Pipi neuništiva. Najmanje njena  veličina oveće mačke . Jurca kroz stan i dere se kao i uvek. Mora da je pseći sopran. Nikako da se navikne na centar grada.  Fali joj vukojebina gde je živela  tri godine. Pajče ih izvodi u njihovo vreme , tri puta  dnevno i ako i ona ima zabranu izlaska zbog 65+. Pipi po obavljenom poslu odmah trči u ulaz..Ne zadržavaju se više od 10 minuta. Nema želju da se šeta, plaše je zvukovi grada i poneki nepoznati rodjak na povodcu, neki bišon koji je duplo manji od nje. Glavna je samo u svom čoporu. Glavna igračka joj je Džindžer.

koji i dalje ima klamidiju . Toliko antibiotika i na kraju NIŠTA. Žao mi ga a on se lepi za mene kao beba i dalje. Spavam s njegovim zagrljajem mog vrata.  Ne možeš da kažeš kako  nemam  ljubav i kako nemam partnera za spavanje . Pokušavam da budem duhovita ali mi teško uspeva…FALIŠ MI.

Ostatak se ponaša klasično. Ne primećuje  karantin. Nema potrebu  da izlazi, nikada i nije.  Cakani se polako navikava na prostor, ponovo  pokušava da bude glavi , da maltretira ŽikicuMikicu, koja  polako ostaje bez zuba. Starost čini svoje

On svoj mir nalazi na bojleru . Ne zameri na unšarfu….

Vidim te s ciničnim osmehom  snimatelja koji komentariše prelazak sa videokamere Sony na snimanje sa Huawei…

Da, Steva se vratio na Canon D7. Ostavlja makrosnimke po FB…I oni su u izolaciji na NZ, i Bane, s kojim se čujem svaki drugi dan, u Australiji. Shodno poslu koji radi stalno mi drobi IZBEGAVAJ LJUDE, IZBEGAVAJU LJUDE…. Ne mogu da ga ubedim da odavno, još od 24.decembra,  nisam videla čoveka. Bolje rečeno malo njih. Aca se ne javlja. Oni u Švedskoj žive  normalno. Klasika. Pitam se dokle će.

Počinju lepi dani. Nebo je plavo kakvo je bilo u vreme bombardovanja i oseća se miris zelenila i života iz Tvrdjave  i Kameničkog visa. Prednost života  na visini , što izuzetno prija tvojim ljubimcima.

Čim otvorim prozor evo ih. Čak i Bleki i MačeMilisavče

koje  izgleda čuje visoke tonove. Odlično funkcioniše sa Džindžerom. Svu noć se jure….ko sva srećna zdrava bića.  Zdravlje je ponovo u modi.  Samo se o njemu priča uz #OstaniKodKuće. Shodno tvom omiljenom stanju se ponašaju Bela  i Tigi koje su i dalje nerazdvojne

a istim sportom se bavi i SlavčeBrljavče

Sve je klasika i normala…Tvoje odsustvo nikako da postane klasika i normala…a kako izgleda nikada i neće.

29.oktobar 2022.                                                                                                                                                                                    Ne mogu da verujem  da  sam preživela  evo skoro 3 godine bez tebe.Toliko problema sam rešila da ni sama ne verujem.Pitam se kako ovih 20% sposobnosti funkcioniše kao 200%. Smeješ se ali sve mi je teže. Godina proizvodnje pokazuje da rok polako ističe. NAJBOLJE UPOTREBLJIVO DO  se sve više skraćuje. Ali guraću još. Mnogi bi na današnji dan, kada bi punio 71, išli po grobljima I palili sveće. Ti I ja to ne radimo. On nije naš. U tu čast sam sebe častila još jednim Brajanom Grinom I njegovim DO KRAJA VREMENA.

Đula  je sada Engleskinja i ima novu vlasnicu. Kako joj je loše vidiš iz priloženog

Marče Krparče  je i dalje u svom elementu.

Ona i Đula su otputovale istog dana za Englesku. Sve je odradila Jelena Kostić i ne mogu ti reći koji teret mi je skinula.Oprostile smo se

I par dana kasnije stigle su prve fotke i propratni tekst o Đuli

A zatim i o Mari

To je bilo u sred pandemije covid19. Strepnje kako će preći granicu i kakvi su novi vlasnici su me izludele. Onda je došlo totalno zatvaranje da bi tek u novembru, ovo je bilo maja 2020., Doroti i Lila otišle ali u Holandiju. Imaju divne vlasnike i kakav je vlasnik Doroti govori ti fotka sve

Očigledno da ima drugog Gorana. Ova slika mi uvek izmami suze jer ima slična u arhivi s tobom. Ona u porodici ima i mačku mein kun i odlično se slažu. Lila je dobila  divnu osob

I uživa kao carica. Ima dosta fotki o njihovom srećnom životu ali ja sam postala lenja i mrzi me da ih slažem i obrađujem.

Olica je i dalje s istim ljudima mada polako stari i gazi u 15. godinu. Spremam joj posebnu hranu i zadnja izjava veterinara Miloša je bila ZDRAVIJEG PSA U TIM GODINAMA NISAM IMAO  20 GODINA.  Srce mi je bilo ko Svemir. Pipi je s njom i dalje je lajavica i razmaženica zahtevna. Porodica ih obožava a ja mirno spavam. Od brige za njih do 2021. sam spavala samo po dva sata. Bilo je strašno.

Familija mi se uvećala za jednog člana.Luku.

Nađen je u aprilu kao mače od dva meseca puno rana I s prelomljenom prednjom levom šapom. Našli ga divni ljudi ,Marija I Bogdan, koji su ga izlečili ali zbog toga što su podstanari kao studenti ne mogu da ga čuvaju I objavili su ga za usvajanje. Zbog povrede mu je leva prednja noga kraća I tu nema šanse da bude usvojen u Srbiji. Ja sam se javila I posle procedure vakcinacije I čišćenja od parazita je došao kod nas u julu.Uživa. Vole se. On je kao svaki tinejdžer hiperaktivan. Ne ume da hoda. Samo trči.

Ovo je primer kako žive. Povremeno dobiju busen sveže trave I onda su jedino svi na klopanju.

I dalje nedostaješ. Mnogo. Vreme ne ublažava ništa. Mislim da pogoršava.

I NjunjaVunja je otišla. Sada je usidrena u Grockoj

Gledajući arhivu ,da bih izabrala fotke za oglas o prodaju, konstatovala sam da ima malo, skoro ništa, gde smo zajedno. Našla sam samo jednu koju je Stevica snimio na Batajnici 2013. Za 13 godina plovidbe samo jedna…tužno.

Slavče Brljavče je umro u snu. Ležao je pored mene , uzdahnuo tog popodneva  I svi su jurnuli dag ga njuše. Spustila sam knjigu I dodirnula ga. Bio je mrtav. Cakani  mi to ni danas ne oprašta. Kada je nezadovoljan  zapiški tepih ili jastuk. Ali to me više ne nervira. Ništa nije strašno što se pere vodom I sapunom.

Otišli su, koji termin za smrt, I Vukica, Čupa I Mila.