02.16.2020
Danas je 53 dana kako si umro ( napisala sam prvo NEMA a onda si me potsetio tvoje devize SAMO PRAVI TERMINI. NE MOŽEŠ ZA GOVNO REĆI TORTA. ). Tako si me zajebo da bih te ubila da mogu. Ne što si ostavio mene, ja uvek imam rešenje i znaš moju devizu SMRT NIJE NAJGORA STVAR NA SVETU , ali što si ostavio njih. Njih 8 pasa i 8 mačaka koje su uplašene i kojima NEDOSTAJEŠ uprkos svim mojim nastojanjima da te nadoknadim. Ali ti si NENADOKNADIV. .
Crni je umro par sati posle tebe. Mislim da je znao još 8. septembra 2019. kada si verovao da je povreda ligamenta, a svi lekari kažu da je bio infarkt, da nećeš poživeti. Zato se nije odvajao od tebe. Zato je spavao na tebi, valjda da zadrži toplotu tvog tela i miris.
I on je našao rešenje za sebe. A mi…mislim da ga nemamo 😦 . Ali da počnem redom .
KOKO je udomljena kod Vesne Cvetković , 
zajedno sa Ćirom
i uživaju. Ona je divna osoba koja ih voli i imaju odlične uslove za život. Koko ima dvorište i nema povodnik osim kada je vodi u šetnju. Šetnja joj nije ni potrebna . Dvorište je dovpljno veliko i ogradjeno da je bezbedna i da može da bude glavna lajačica na sve što prodje. Njihova bezbrižnost i sigurnost mi daje snagu da se borim sa svim ostalim nedaćama.
DOROTI je u velikom problemu bila. Postala je agresivna i napadala je sve osim ljudi. Morala sam da je dam u pansion jer je u stan nisam mogla da dovedem . Ne mogu da je izvodim . Invalid na štakama kao ja nije baš SPOSOBAN ŠETAČ ( znam da bi ti rekao NE SERI TI ĆEŠ NAĆI REŠENJE ali rešenje je bilo samo pansion). Bila je izuzetno nesrećna, držali su je s korpom po ceo dan. Bila je izdvojena u poseban boks….Bilo je strašno. I onda sam je odvela kod Mace Marjane.
Bile su obe srećne. Bile su zajedno nedelju dana. Ali Maca je u lošem zdravstvenom stanju i morala sam da je vratim u pansion. Plakala je Maca. Doroti nije htela od nje da se odvoji. Doroti je bila presrećna kada sam je stavila u auto . Kada je videla gde je vraćam plakala je ona RIDALA SAM JA. Nismo mogle da se odvojimo više minuta. Zagrlila me i nije dala da je odvoje. Kad tad nisam umrla mora da ću imati dug život. Posle dve nedelje sam joj našla privatni smeštaj i tamo je sa Lilom. Nije ono što je navikla ali nije nesrećna.
Sada znaš gde je i Lila. I ona je teško podnela pansion. Bila je uplašena i nije se odvajala od Ole. Javilo se par ljudi za informacije o njima ….ali samo to. Niko nije pokazao želju da ih udomi. A pravo da ti kažem nisam ni spremna da ih dam bilo kome. Mislim da nisam spremna da ih dam ikada. Zanosim se mišlju da nadjem kuću s dvorištem i da ih povučem sa mnom. Reći ćeš GLUPOST. Ali to je jedino ispravno. Znam da su one poslušne i znam da bi funkcionisali svi , možda malo teže za mene, ali DIVNO , moraš da se složiš, za njih. ONI SU JEDINI RAZLOG ŠTO ŽIVIM.
LILA je bila u pansionu u boksu sa Olicom. Ali to joj ništa nije olakšalo stanje. Bila je konstantno pod stresom. Strah je uništavao.
Ovo je bio njen stav sve vreme u pansionu. Sve ti govori. Sada u kućnom smeštaju je nešto drugo. Vido si na fotki sa Doroti. A vidi se i na fotki iz šetnje
Rep se ne vidi najbolje, ali ona ga ne spušta i konstantno maše. To saznanje mi dodje kao melem na dušu. Da ne veruješ kako životinje znaju da ti saopšte svoje stanje. Kada sam ih prebacivala iz pansiona u kućni odnela sam im omiljeni keks. Ništa im nije značio dok nisu završile grljenje i lizanje sa mnom. Lizale su auto. Njihov auto. Verovatno su mislile AH SVE JE PROŠLO VRAĆAMO SE STAROM ŽIVOTU. Ne posećujem ih osim kada moram. Moji dolasci su stresni za njih. A njima treba snaga . Ne znamo šta nas čeka u životu ,a ni one.
OLA je najteže podnela pansio. Nije jela 3 dana. Posle je počela ali vrlo slabo. Smršala je dosta. Sva je pogubljena.
Sada je u privatnom smeštaju kod Marije koja je uzela još početkom januara Djulu i Maru. One su bile na ivici smrti koliko su bile traumirane. Vidiš Maru 
To nije Marče Krparče :(. I Djula nije bila bolja.
Prelaskom kod Marije imaju dvorište i spavanje u krevetu s njenom decom i njenim članovima porodice ( poznata ti situacija)
Jeste to privremeno ali ovo je ipak sreća.
Sada je i Ola s njima i čujem da su opuštene i srećne. Prvoga dana nije htela da jede, ali već od sutradan je sve u najboljem redu. Kaže mi Marija da je presedela pola dana uz ogradu gledajući u parkig gde sam bila kolima 😦 . To njihovo poverenje u tebe da ih voliš koliko i oni tebe UBIJA. I teško se podnosi pri sa znanju da činiš NAJBOLJE ŠTO MOŽEŠ i ako to nije ono što oni očekuju.
04.14.2020
Mislim da je tačno mesec dana kako nisam ni nos promolila kroz vrata stana. Čuvam se. Imam više od 65+ a imam i njih deset….Da oni su sa mnom. 
Ćumur je dosta nervozan. Da li je to posledica tvog odsustva, čuj odsustva koja idiotska formulacija za smrt, njegovog slabog vida ili nemogućnosti da malo cunja slobodno kao što je navikao za ovih 12 godina ne znam. Prati me u stopu, slabo jede, granule skoro i ne pipa, ali kada ih prisilim ne dajući drugo,on pojede koji komad. Očistio je kamenac što me obradovalo. Plašila sam se da ga vodim kod veterinara…Znaš ti njega, mala prznica, nesigurna zbog svoje veličine.
Njoj ne smeta ništa. Pipi neuništiva. Najmanje njena veličina oveće mačke . Jurca kroz stan i dere se kao i uvek. Mora da je pseći sopran. Nikako da se navikne na centar grada. Fali joj vukojebina gde je živela tri godine. Pajče ih izvodi u njihovo vreme , tri puta dnevno i ako i ona ima zabranu izlaska zbog 65+. Pipi po obavljenom poslu odmah trči u ulaz..Ne zadržavaju se više od 10 minuta. Nema želju da se šeta, plaše je zvukovi grada i poneki nepoznati rodjak na povodcu, neki bišon koji je duplo manji od nje. Glavna je samo u svom čoporu. Glavna igračka joj je Džindžer.
koji i dalje ima klamidiju . Toliko antibiotika i na kraju NIŠTA. Žao mi ga a on se lepi za mene kao beba i dalje. Spavam s njegovim zagrljajem mog vrata. Ne možeš da kažeš kako nemam ljubav i kako nemam partnera za spavanje . Pokušavam da budem duhovita ali mi teško uspeva…FALIŠ MI.
Ostatak se ponaša klasično. Ne primećuje karantin. Nema potrebu da izlazi, nikada i nije. Cakani se polako navikava na prostor, ponovo pokušava da bude glavi , da maltretira ŽikicuMikicu, koja polako ostaje bez zuba. Starost čini svoje 
On svoj mir nalazi na bojleru . Ne zameri na unšarfu….
Vidim te s ciničnim osmehom snimatelja koji komentariše prelazak sa videokamere Sony na snimanje sa Huawei…
Da, Steva se vratio na Canon D7. Ostavlja makrosnimke po FB…I oni su u izolaciji na NZ, i Bane, s kojim se čujem svaki drugi dan, u Australiji. Shodno poslu koji radi stalno mi drobi IZBEGAVAJ LJUDE, IZBEGAVAJU LJUDE…. Ne mogu da ga ubedim da odavno, još od 24.decembra, nisam videla čoveka. Bolje rečeno malo njih. Aca se ne javlja. Oni u Švedskoj žive normalno. Klasika. Pitam se dokle će.
Počinju lepi dani. Nebo je plavo kakvo je bilo u vreme bombardovanja i oseća se miris zelenila i života iz Tvrdjave i Kameničkog visa. Prednost života na visini , što izuzetno prija tvojim ljubimcima.
Čim otvorim prozor evo ih. Čak i Bleki i MačeMilisavče
koje izgleda čuje visoke tonove. Odlično funkcioniše sa Džindžerom. Svu noć se jure….ko sva srećna zdrava bića. Zdravlje je ponovo u modi. Samo se o njemu priča uz #OstaniKodKuće. Shodno tvom omiljenom stanju se ponašaju Bela i Tigi koje su i dalje
nerazdvojne
a istim sportom se bavi i SlavčeBrljavče
Sve je klasika i normala…Tvoje odsustvo nikako da postane klasika i normala…a kako izgleda nikada i neće.
29.oktobar 2022. Ne mogu da verujem da sam preživela evo skoro 3 godine bez tebe.Toliko problema sam rešila da ni sama ne verujem.Pitam se kako ovih 20% sposobnosti funkcioniše kao 200%. Smeješ se ali sve mi je teže. Godina proizvodnje pokazuje da rok polako ističe. NAJBOLJE UPOTREBLJIVO DO se sve više skraćuje. Ali guraću još. Mnogi bi na današnji dan, kada bi punio 71, išli po grobljima I palili sveće. Ti I ja to ne radimo. On nije naš. U tu čast sam sebe častila još jednim Brajanom Grinom I njegovim DO KRAJA VREMENA.
Đula je sada Engleskinja i ima novu vlasnicu. Kako joj je loše vidiš iz priloženog
Marče Krparče je i dalje u svom elementu.
Ona i Đula su otputovale istog dana za Englesku. Sve je odradila Jelena Kostić i ne mogu ti reći koji teret mi je skinula.Oprostile smo se
I par dana kasnije stigle su prve fotke i propratni tekst o Đuli
A zatim i o Mari
To je bilo u sred pandemije covid19. Strepnje kako će preći granicu i kakvi su novi vlasnici su me izludele. Onda je došlo totalno zatvaranje da bi tek u novembru, ovo je bilo maja 2020., Doroti i Lila otišle ali u Holandiju. Imaju divne vlasnike i kakav je vlasnik Doroti govori ti fotka sve
Očigledno da ima drugog Gorana. Ova slika mi uvek izmami suze jer ima slična u arhivi s tobom. Ona u porodici ima i mačku mein kun i odlično se slažu. Lila je dobila divnu osob
I uživa kao carica. Ima dosta fotki o njihovom srećnom životu ali ja sam postala lenja i mrzi me da ih slažem i obrađujem.
Olica je i dalje s istim ljudima mada polako stari i gazi u 15. godinu. Spremam joj posebnu hranu i zadnja izjava veterinara Miloša je bila ZDRAVIJEG PSA U TIM GODINAMA NISAM IMAO 20 GODINA. Srce mi je bilo ko Svemir. Pipi je s njom i dalje je lajavica i razmaženica zahtevna. Porodica ih obožava a ja mirno spavam. Od brige za njih do 2021. sam spavala samo po dva sata. Bilo je strašno.
Familija mi se uvećala za jednog člana.Luku.
Nađen je u aprilu kao mače od dva meseca puno rana I s prelomljenom prednjom levom šapom. Našli ga divni ljudi ,Marija I Bogdan, koji su ga izlečili ali zbog toga što su podstanari kao studenti ne mogu da ga čuvaju I objavili su ga za usvajanje. Zbog povrede mu je leva prednja noga kraća I tu nema šanse da bude usvojen u Srbiji. Ja sam se javila I posle procedure vakcinacije I čišćenja od parazita je došao kod nas u julu.Uživa. Vole se. On je kao svaki tinejdžer hiperaktivan. Ne ume da hoda. Samo trči.
Ovo je primer kako žive. Povremeno dobiju busen sveže trave I onda su jedino svi na klopanju.
I dalje nedostaješ. Mnogo. Vreme ne ublažava ništa. Mislim da pogoršava.
I NjunjaVunja je otišla. Sada je usidrena u Grockoj
Gledajući arhivu ,da bih izabrala fotke za oglas o prodaju, konstatovala sam da ima malo, skoro ništa, gde smo zajedno. Našla sam samo jednu koju je Stevica snimio na Batajnici 2013. Za 13 godina plovidbe samo jedna…tužno.
Slavče Brljavče je umro u snu. Ležao je pored mene , uzdahnuo tog popodneva I svi su jurnuli dag ga njuše. Spustila sam knjigu I dodirnula ga. Bio je mrtav. Cakani mi to ni danas ne oprašta. Kada je nezadovoljan zapiški tepih ili jastuk. Ali to me više ne nervira. Ništa nije strašno što se pere vodom I sapunom.
Otišli su, koji termin za smrt, I Vukica, Čupa I Mila.
I Ćire više nema. Ubio ga je taksista na trotoaru 28.juna2022. Vesna je bila na svadbi. Udavala se mlađa ćerka a on je uvek čekao njen povratak kući na trotoaru. Neki taksi je izgubio kontrolu, prebrza vožnja u ulici gde je ograničenje 30km, popeo se na trotoar I udario ga. Komšije su obavestile Vesnu, napustila je veselje I svu noć se dr.Boško, operisao je Pam od kile 2001., borio za njegov život ali je izgubio bitku 29.juna u 11 sati.
Bio je hedonista do kraja. Živeo je divan život. Spavao u krevetu s Vesno, družio se sa Koko I Ćumurom I imao dvorište I mirnu ulicu bez saobraćaja. Ali kako si ti govorio KADA TI ISCURI PROGRAM ŽIVOT NAĐE NAČIN DA ISKLJUČI PREKIDAČ.
Koko I Ćumur žive rajski život za pse. Imaju Vesnu koja ih voli, dvorište I slobodu lajanja na prolaznike. Ćumur je čak napredovao. Popravio mu se vid. Nema kataraktu. Redovno je dobijao Multikanevit vitamine I opet su mu okice crne a ne kobaltplave.
Sve više je sed, ali je veseo, ješan I više voli Vesnu od mene. Pre mesec dana je ušao u auto a zatim se uplašio da ću ga odvesti. Cvilio je I tražio da ga Vesna uzme. Više ne postoji problem da pokušava da sustigne auto kada odlazim.
Ni Koko to ne pokušava. To me raduje. Milo mi je da im se sviđa život kod Vesne.
G.S.Gonjenka 